content top

Posle pravog ponosa

Posle pravog ponosa

'Tanjug'

Posle parade ponosa 25 juna nisam želeo odmah da pišem blog i delim utiske. Nisam želeo zbog prevelike euforije koju sam tada osećao, pa sam želeo da se sve malo slegne. Mada definitivno moram priznati da kako vreme prolazi sećanje na taj dan ne deluje nimalo drugačije na mene, a koliko znam ni na ostale koji su se tog dana šetali centrom Beograda, a razlog je samo jedan – tog dana je Beograd dobio svoju PRVU PRAVU PARADU PONOSA!
Sve je počelo tog toplog junskog jutra. Dok sam dolazio sa dečkom već sam osećao tremu jer ću prvi put biti na prajdu, tremu koja je nestala kako smo stigli u Pionirski Park. Ono što se tamo dešavalo nije moglo nikako da se poveže sa slikom koju su ljudi stvorili posle par održanih parada, grad je (kao i mi) bio SLOBODAN, stigli smo normalno gradskim prevozom (ja sa zastavom Republike Srbije pored zastave duginih boja), nismo videli nigde blokirane ulice, oklopna vozila, hiljade policajaca. Okupljali smo se u parku sa svim zastavama, bedževima, transparentima, banerima pored svih sugrađana koji su se zadesili tu. Sama atmosfera je bila erupcija pozitivne energije, puno smeha, muzike, đuskanja…
Kada je počela šetnja ka Trgu Republike tada se moj utisak kako taj događaj liči na prajdove u najslobodnijim državama sveta samo zacementirao. Bio sam prvenstveno jako počastvovan što sam bio na čelu kolone sa istaknutim aktivistima, Vesnom Zorić, Helenom Vuković, Borisom Milićevićem i ostalima noseći divan baner sa  logom šljive u duginim i trans bojama. Šljiva koja simbolizuje državu u kojoj živimo i društvo koje nas okružuje je meni bio prvi put da sam video tako nešto od bilo kojih lgbt okupljanja ili akcija, a tom utisku je samo doprinela činjenica da je pored lgbt, trans, bisex zastava jedino u koloni mogla da se vidi zastava Srbije. Moram napomenuti da se saobraćaj nije blokirao osim u traci kroz koju smo išli, da smo se šetali pored prolaznika koji su nam veselo mahali, slikali. Meni lično, a verujem i mnogima je najemotivniji trenutak bio na semaforu kod Trga Republike, kada nam je mladić sa detetom u rukama dok smo čekali zeleno svetlo veselo mahao.

Ovo je ujedno i prvi prajd koji je pokazao solidarnost sa ostalim ugroženim grupama. Ovaj prajd je otvorila heteroseksualna žena i majka, žrtva nasilja i izuzetno hrabra osoba, takođe na paradi su bili i pripadnici nacionalnih manjina, radnici… Ovo je bio prajd na kome smo po prvi put čuli artikulisane zahteve uperene prema državi.
Za kraj zašto je ovo prva prava parada ponosa – pa ne samo zato što su učesnici pokazali da su ponosni građani ove države (umesto transparenata smrt državi), ne samo zato što se desila u junu kada je mesec ponosa, ne samo zato što je imala zahteve, već i zato što odsustvo kordona policije i šetnja pored sugrađana simbolizuje da ne želimo da se odvajamo u nikakva geta, da ne želimo da pričamo o slobodi u kavezu okruženi specijalcima, da ne možemo pričati o slobodi dok ugrožavamo slobodu kretanja drugima. Zato što su taj dan lgbt osobe u punom smislu te reči bile slobodne kao i grad u kome su šetale, taj dan smo imali paradu lgbt osoba i ugroženih grupa, a ne paradu policije, političara i ambasadora. Još jednom HVALA BEOGRADE.
Marko Milovanović, potpredsednik LGBT Srbija. 

Read More

Uhapšen Američki sveštenik, podržavaoc lgbt osoba, u Rusiji

Uhapšen Američki sveštenik, podržavaoc lgbt osoba, u Rusiji

Ruska policija uhapsila je 72-godišnjeg američkog sveštenika Jima Mulcahya nakon što je posetio tamošnji lgbt centar, a sud mu je naredio da u roku od 5 dana napusti zemlju.
Nevladina organizacija Russian lgbt network objavila je kako je američki sveštenik Jim Mulcahy iz Metropolitan Community Church uhapšen nakon što je protekle subote posetio društveni lgbt centar u Samari.
Gradski sud je zaključio kako je američki sveštenik prekršio uslove turističke vize jer se bavio religijskim aktivnostima, zbog čega mu je izrečena kazna u iznosu od 30 dolara i naređeno mu je da u roku od 5 dana napusti Rusiju, rekao je njegov advokat Karina Artyunyan za rusku državnu novinsku agenciju TASS, prenosi LGBTQ Nation.

Foto: LGBT Pilgrims' Haven/Facebook

Read More

BRITNI, PINK, SELENA GOMEZ I DRUGI SNIMILI PESMU ZA ORLANDO

 Pre manje od mesec dana 49 ljudi ubijeno je u gej klubu u Orlandu u najvećoj masovnoj pucnjavi u američkoj istoriji.
Ovaj čin homofobije udružio je muzičke zvezde kako bi prikupili novac za porodice žrtava.
Britney Spears, Pink, Adam Lambert, Selena Gomez, Gwen Stefani, Meghan Trainor, Mary J Blidge, Jason Derulo i Troye Sivan su među 24 zvezde koje su snimile pesmu “Hands” i njom odali počast žrtvama.
Pesmu su napisali Justin Tranter i Julia Michaels koji su napisali hit Justina Biebera “Sorry”, a trenutno rade sa Selenom Gomez.
Potpuna lista svih pevača u nastavku:
Mary J Blige, Jason Derulo, Britney Spears, Tyler Glenn, Selena Gomez, Halsey, Ty Herndon, Imagine Dragons, Juanes, Adam Lambert, Mary Lambert, Jennifer Lopez, the Trans Chorus of Los Angeles, Kacey Musgraves, MNEK, Alex Newell, Pink, Prince Royce, Nate Ruess, RuPaul, Troye Sivan, Jussie Smollett, Gwen Stefani, i Meghan Trainor.

Read More

GEJ HODŽA IZ PARIZA

 Ludovik-Mohamed Zahed je posvetio svoj život kako bi uverio druge ljude kako je moguće biti dobar musliman – i biti homoseksualac. U njegovu džamiju u Parizu su svi dobrodošli, ali dobro zna koliko je teška ta borba. 
Kad mu je majka rekla da više ne misli da je bolestan i slabić, ukratko – izrod, Ludovik-Mohamed Zahed kaže da je osetio vrtoglavicu. Bio je previše šokiran čak i da oseti ponos ili olakšanje. “Rekla mi je; možeš naći muža, ako želiš, baš kao tvoja sestra. Ja te prihvatam.”
Zahed, naočit muškarac koji i govori sa žarom i veštinom kao neko ko je navikao da se bori se za svoja uverenja, smeška se kada se seća tog trenutka. Trebalo mu je deset godina da svoju porodicu poreklom iz Tunisa uveri da nije “peder kojeg mogu da vređaju i mlate kao psa”, nego homoseksualac, ali i musliman vernik. On je u Parizu 2012. otvorio “inkluzivnu džamiju” u kojoj su dobrodošle sve osobe svih polnih sklonosti. Zaista sklopio brak sa svojim partnerom 2011. i kaže nam da je i njegova majka prisustvovala venčanju.
Ništa od toga nije samo po sebi razumljivo, pogotovo u muslimanskom svetu. Ali Zahed nam objašnjava da su muslimanska društva dugo bila mnogo tolerantnija prema homoseksualnosti nego Zapad, gde se homoseksualnost smatrala neoprostivim grehom, zločinom, nastranošću. Ali danas je obrnuto: dok mnoge – iako ne sve – zemlje Zapada imaju zakone koji uvažavaju LGBT osobe, u muslimanskim zemljama su uobičajane homofobna društva. U nekim zemljama, poput Irana i Saudijske Arabije homoseksualnost “zločin” koji se kažnjava smrću ili dugogodišnjim zatvorom.
Sleže ramenima. Ponekad, priznaje, čini mu se da se bori protiv vetrenjača mržnje i predrasuda. Ali, uprkos tome je uveren da će se i islam, “ako je Božja volja”, reformisati i modernizovati. To je uveliko povezano i sa onim što se govori i propoveda u drugim džamijama, ali još više sa ekonomskim rastom i blagostanjem u arapskom svetu: “Gledajte, ako imate posao i budućnost, onda vas jednostavno nije briga ko s kim spava”, kaže sa smeškom.To ne znači da u tim zemljama nema homoseksualnosti – ima je koliko i u svim drugim državama. Ali to znači da su te osobe prisiljene da glume “normalnost”. Često sklapaju i brakove sa osobom suprotnog pola u kojima nema niti traga nekoj sreći. Sve samo da bi se zadržao privid.
Ima pojedinih oaza tolerancije, ali nema sigurnih mesta. LGBT aktivista iz Egipta kaže da je tamošnja zajednica jednostavno nasilno uništena proteklih meseci i sada svi žive u strahu. Žive dvostrukim životom i razvili su čitav sistem tajnih poruka i određenih reči kojima izražavaju šta misle.
Ili jedna transdžender osoba iz Bejruta, koja javno pokazuje svoje sklonosti, ali se plaši da jednog dana na ulici sretne svog ujaka koji je visoki funkcioner šitske milicije Hezbolah. “On će me ubiti”, kaže stravučno mirno.
Ali homofobija nije raširena samo među muslimanima na Bliskom istoku, to je ozbiljan problem i među muslimanima koji žive u Evropi. Kad smo hteli stav portpaola Al Nur džamije u Berlinu – u kojoj se pre svega čuje fundamentalističko tumačenje islama – na pitanje o odnosu prema homoseksualnosti nam je osorno odgovorio “žao mi je, upravo ste me probudili, ne mogu vam ovako odmah odgovoriti. Nazovite me kasnije.” Nakon toga – više nikad nije digao slušalicu na naš poziv.
S druge strane, Ender Četin je portparol berlinske Šehitlik džamije koja je deo i najvećeg udruženja muslimanskih verskih institucija DITIB. On pak tvrdi kako je njegova džamija otvorena i za takve vernike i oštro osuđuje svaku diskriminaciju. Ali u udruženju berlinskih homoseksualaca LSDV tvrde da Četin sa svojim tolerantnim stavom izuzetak, i da u velikim džamijama “nisu poželjni, čak ni tamo gde se predstavljaju kao otvorene i liberalne”, kaže Jerg Šteinert.
Udruženje berlinskih homoseksualaca je zato pozvalo Ludovik-Mohameda Zaheda u Berlin kako bi svojim primerom pokazao da homoseksualnost ne protivreči islamu. “I ja sam se borio sa svoja dva identiteta. Bio sam izgubljen i rastrzan između moje vere i moje seksualnosti”, kaže nam. Ali onda je shvatio da islam zapravo znači poruku tolerancije i mira i kako on može biti oboje – i musliman i gej.
Ništa ne piše u Kuranu
Ludovik-Mohamed Zahed nam objašnjava da nije tačno da Kuran osuđuje homoseksualnost. Ali što je sa često citiranim odlomkom o Sodomi i Gomori? Zahed nas ispravlja: po njegovom uverenju, tamo je reč o obrednom silovanju, ne homoseksualnosti. “To se može tumačiti na različite načine: to je pre pouka o polnom nasilju nego o zlu homoseksualnosti.”
Ipak, već i takvo tumačenje je nešto zbog čega “on rizikuje svoj život”, tiho nam priznaje. Zahed ne spava mirno ni u svom domu u Francuskoj, mada se već navikao na otrovne poruke na socijalnim mrežama, kako “skrnavi islam” i kako treba da “gori u paklu”. Nisu retke ni otvorene pretnje smrću.

Read More

Tri šetnje u Beogradu – Da li je baš moralo? Prvi deo: Parada “Ponos Srbije”

Tri šetnje u Beogradu – Da li je baš moralo? Prvi deo: Parada “Ponos Srbije”

Svanulo je toplo subotnje jutro tog 25. Juna u Beogradu, sve je delovalo tako mirno, spokojno, kao i svaki divan dan u gradu kada se ljudi odmaraju nakon završene radne nedelje i mirno šetajući ulicama grada odlaze u prodavnice, na pijace ili pak u običnu jutarnju šetnju. Jedino što je ovo subotnje prepodne razlikovalo od ostalih je upravo to što se Beograd spremao za nekoliko javnih skupova među kojima je i parada “Ponos Srbije” u organizaciji udruženja “Egal” i “Loud and Queer”.

Photo VICEPhoto VICE

Kao predstavnik LGBT medija, spremao sam se za svoj radni zadatak, radostan, jer sam uspeo da obezbedim sve uslove za video prenos događaja kako bi zajednica koja nije mogla da se pridruži šetnji mogla da vidi da nije usamljena i da postoji neko ko se bori za sve nas i ko podiže glas za naša prava. 

Oko 9 sati krenuo sam ka Pionirskom parku, pre toga posmatrajući situaciju po gradu. Prijatno iznenađen, zaključio sam da u celom gradu vlada ista ona, već pomenuta, atmosfera, bez trunke negativne energije, loših osećanja ili reči. Naprosto, Beograd je disao punim plućima uprkos jakom suncu koje nam je grejalo čela. Stigao sam u Pionirski park u 10:30, trebalo mi je malo vremena da shvatim da sam na pravom mestu sa obzirom na to da sam ispred samog parka uočio tek desetak uniformisanih policajaca i nekoliko njih u civilu, poznatih od ranijih skupova. Prišao sam i video prvi pozitivan utisak, oca našeg transrodnog prijatelja, koji je došao, vidno raspoložen da šeta ponosno zajedno sa svojim sinom. Neformalno smo proćaskali, gde je divan gospodin Janko prokomentarisao kako treba vremena i prilike ljudima da vide da su sve to normalna i srećna deca. Počeli su da pristižu i ostali učesnici kao i kolege iz medija. Primetio sam da pojedini učesnici i učesnice donose i zastave Srbije što me je posebno obradovalo zbog činjenice da svi mi , koji smo došli da prošetamo za naša prava, volimo svoju zemlju i želimo da ona napreduje i da bude topla prema svima nama koji joj svakodnevno doprinosimo, svako na svoj način. Zajedno, stigle su i predstavnice organizacionog odbora prajda Vesna Zorić i Anđela Čeh sa gošćom Marijanom Stevanović koja je kao veliki prijatelj LGBTI zajednice, koja je sama proživela porodično nasilje a potom i sistemsku diskriminaciju, otvorila prajd. Vesna mi je prva prišla vidno srećna i na ivici suza mi je dala čvrst zagrljaj. Ostvaruje se sve što je pažljivo planirala i želela. 

Kako su
učesnici pristizali, kao i predstavnici organizacionog odbora i medija, krenulo
se sa davanjem izjava, zadnjim pripremama i komunikacijom sa pripadnicima MUPa
koji su bili, moram reći, izuzetno ljubazni i profesionalni. Na plus 35 stepeni
dobar deo pripadnika MUPa je bio u punoj opremi, razmišljao sam o tome kako je
njima dok mi tu đuskamo i uživamo, prišao sam nekolicini i nudio vodu, dočekali
su gest sa osmehom i zahvalnošću, srce mi je bilo puno jer nisam želeo da bilo
ko ispašta taj dan kada trebamo ići dignute glave, sa osmehom na licu. Izjave
učesnika i organizatora su se uglavnom slagale oko osećanja sreće, slobode i
ponosa što su tu i što imaju priliku da daju podršku sebi i svojoj zajednici.
Bili su primetni i pohvalni komentari sa obzirom da su policijske snage bile
minimalne, gotovo formalne u odnosu na prethodne LGBT događaje što je davalo
dodatni osećaj napretka i slobode.

 

Ispred radija LGBT Srbija počeo sam sa video prenosom događaja i izjava učesnika preko naše Facebook stranice. Remiksi ex yu hitova su veselili učesnike i prolaznike koji su povremeno zastajkivali, gledali, fotografisali i pozdravljali učesnike parade “Ponos Srbije” sve je bilo spremno za pokret. Povorka je krenula, bez blokiranja celih ulica, već samo pojedinih traka, građani su imali priliku da bez oklopnih vozila, nadletanja helikoptera i sedam policijskih obruča uživo vide i osete pozitivnu energiju svojih sugrađana kao i da uživaju u veselim notama koje su dopirale iz automobila sa pokretnim razglasom. Iz pozicije ispred same povorke, dok sam snimao ceo događaj, bio sam u prilici da vidim samo nasmejana lica što učesnika što prolaznika koji su sa decom i porodicom zastajkivali, mahali i davali maksimalnu podršku. Retka prilika da kada je LGBTIQ zajednica mogla da oseti solidarnost i jednakost bez straha od napada i batina.

 
photo Merlot Levert 

Na samom kraju parade, na Trgu Republike, Helena Vuković je održala sjajan govor i iznela skromne ali jako bitne zahteve protesta, muzika je nastavila da veseli nas i naše sugrađane koji su i dalje mirno i dostojanstveno posmatrali ceo skup. 25. juna LGBTIQ zajednica je povratila svoj ponos iz kandži policijske opsade i huliganskog sejanja straha, Beograđani su pokazali svoju toplotu, toleranciju i srdačnost, Srbija ima razloga da bude ponosna. 

Photo Tanjug

U sredu sledi nastavak teksta sa utiscima nakon parade “Ponos Srbije” i “Zone slobodne od mržnje”

Read More

LGBTI KARAVAN KROZ SRBIJU

LGBTI KARAVAN KROZ SRBIJU

 

Nedavno je završen lgbti karavan na kome je LGBT Srbija bila jako počastvovana svojim učešćem. Karavan koji je organizovalo udruženje EGAL i na kome je svakog dana bilo još dosta drugih organizacija (AS Centar, Loud & Queer, Glic…) je obišao 10 gradova u Srbiji (Niš, Vrnjačka Banja, Svilajnac, Kruševac, Kragujevac, Novi Sad, Vrbas, Apatin, Zrenjanin, Inđija). Sa ovim blogom sam želeo da podelim utiske sa karavana i da dočaram atmosferu onima koji nisu mogli da prisustvuju.
Prvenstvena ideja karavana je bila sjajna iz prostog razloga što se aktivizam po prvi put pomera van Beograda, u unutrašnjost gde je mnogo potrebniji. Zamisao je bila da se približimo zajednici u manjim sredinama, mahom homofobičnim, da popričamo o njihovim problemima, razmenimo utiske, motivišemo ih da počnu da se bave povećanjem vidljivosti lgbt+ zajednice u svojim  mestima… U tome smo samo donekle uspeli zbog okolnosti na koje nismo mogli da utičemo. Iako smo u svim gradovima imali sjajan odnos sa policijom koja je bila maksimalno profesionalna, sa ljudima iz lokalnih sredina koji su nam obezbeđivali sjajne prostore (tribine su se mahom održavale u kulturnim centrima, opštinama i sl), u Kruševcu na primer zbog homofobičnog direktora kulturnog centra smo bili sprečeni da održimo profesionalnu tribinu. Drugi problem je bio mahom veliki strah onih koji pripadaju lgbt+ zajednici i onih koji to nisu. U manjim sredinama gde svako svakog poznaje dolazak na našu tribinu bi za mnoge predstavljao javno žigosanje na koje očigledno mnogi nisu spremni, pa su nas uglavnom sačekivali posle tribine da popiju piće sa nama i razmene utiske. Iako definitivno nismo očekivali ovako mlaku posećenost, upravo ovaj poslednji problem treba da nas još više motiviše da nastavimo sa ovakvim i sličnim aktivnostima. Karavan je svojim održavanjem video realno stanje na terenu, stanje koje mnogi od nas nisu očekivali, tako da iako nismo uspeli u nekim svojim namerama uspeli smo u nečemu drugom, a to je da shvatimo da se mora menjati pravac lgbt aktivizma koji će više targetirati zajednicu van Beograda tako da na nekom budućem karavanu nas bude mnogo, mnogo više.
Napomenuo bih samo da je ovo bio pilot projekat za neke buduće akcije iz koga moramo izvući pouke jer samo iskrenim i srčanim aktivizmom možemo dobiti poverenje zajednice kojoj smo potrebni.
Na kraju želim da se zahvalim svim lgbt osobama koje su progutale svoj strah i došle na tribinu, zbog njih znamo da smo uradili pravu stvar, da smo ih motivisali našim prisustvom i razgovorom da budu mnogo jači u rušenju predrasuda, u borbi za svoja prava, da deluju na svoje prijatelje da se autuju, da prijavljuju nasilje i diskriminaciju i da rade na smanjenju homofobije. NIKO NIJE SLOBODAN DOK SVI NISMO SLOBODNI!
Marko Milovanović, potpredsednik LGBT Srbija. 

Read More

SPRINGSTIN OTKAZAO KONCERT U ZBOG DISKRIMINACIJE LGBT POPULACIJE

SPRINGSTIN OTKAZAO KONCERT U ZBOG DISKRIMINACIJE LGBT POPULACIJE

Američki rok pevač Brus Springstin otkazao je koncert u Severnoj Karolini zbog zakona koji suspenduje borbu protiv diskriminacije LGBT populacije.

Springstin je objavio na svoj sajtu da otkazuje koncert zakazan za nedelju zbog, kako se navodi, zakona koji diskriminiše gejeve, lezbejke, biseksualce i transrodne osobe.

“Zakon je pokušaj ljudi koji ne mogu da podnesu napredak koji je postignut u SAD u domenu poštovanja ljudskih prava i pokušaj da se taj napredak unizi”, napisao je rok izvođač.

Po njegovim rečima, zbog toga bend “E Strit Must” mora da pokaže solidarnost sa braniocima ljudskih prava.

Svim obožavaocima koji su kupili karte za koncert vratiće se novac, navodi se u saopštenju američkog muzičara.

Read More
content top